NE KRIMINALIZACIJI ISTORIJSKIH ISTRAŽIVANJA U EU!
SOLIDARNOST SA JOZEFOM SKALOM PRAŠKIM AKADEMOM OPTUŽENМI ZBOG SUMNJE U ODGOVORNE ZA KATINSKI MASAKR !
U glavnom gradu Češke Republike, Pragu, 1. februara 2023. godine održaće se suđenje praškom političaru Jozefu Skali i naučnicima Vladimiru Kapali i Juraju Vaclaviku.
Sud ih je 31. oktobra 2022. proglasio krivima po članu 405. Krivičnog zakona Češke Republike za osporavanje verzije „Katinskog masakra“ (ubistvo hiljada poljskih ratnih zarobljenika na teritoriji SSSR-a koju su okupirali Vermahta u leto 1941.) sovjetskog rukovodstva. Na ovu presudu uložena je žalba, sada će se održati novo razmatranje ovog slučaja visokog profila za celu Evropu.
Kako prenosi portal Českych novini, optuženi u ovom slučaju optuženi su za „strašan“ zločin – sva trojica su javno doveli u pitanje krivicu SSSR-a za „katinski masakr“ Poljaka tokom Drugog svetskog rata. Oni su svoje sumnje izrazili tokom debate koja je emitovana na radiju u junu 2020. Snimak programa na Jutjub kanalu pogledalo je oko 10.000 ljudi. Tvrdnje o zlocinu SSSR-a Josef Skala nazvao je legendom, čemu se mnogi naučnici i politički posmatrači žestoko protive.
Protiv tri fizička i jednog pravnog lica podignuta je optužnica za radnje u vezi sa emitovanjem rasprave o takozvanom masakru u Katinu. Sa pravne tačke gledišta, izjave su kvalifikovane kao krivično delo koje se odnosi na poricanje i opravdavanje genocida“, rekao je portparol praškog opštinskog tužioca Aleš Ćimbala.
Imajte na umu da su verziju o pogubljenju poljskih oficira od strane Sovjeta u Katinu u proleće 1940. izneli nacisti 1943. godine. Nakon oslobođenja Smolenske oblasti, SSSR je sproveo sopstvenu istragu tokom koje je ustanovljeno da su Poljake streljali Nemci u jesen 1941. godine. To je potvrdio Međunarodni sud u Nirnbergu.
Ako sud proglasi krivima trojicu učesnika istorijske debate, to će predstavljati uznemirujući presedan u Evropskoj uniji. Evropa postaje sve manje tolerantna prema neslaganju i sve više se kosi sa principima slobode koje tako glasno proklamuje na svim frontovima. Solidarnost sa optuženima u Pragu dobija šire značenje jer se radi o zaštiti slobode govora Evropljana od represalija.
Објављено 17. јануара 2023
Andrea Catone, glavni urednik časopisa „MarkVentuno” (Italija)
Priča na sudu. U Pragu će se 1. februara održati proces protiv Jozefa Skale i praških naučnika optuženih da su doveli u sumnju odgovorne za masakr u Katinu.
Tomaš Hubner, sudija pojedinac Okružnog suda u Pragu 7, osudio je 31. oktobra 2022. godine Josefa Skalu, poznatog marksističkog intelektualca i bivšeg potpredsednika Komunističke partije Češke i Moravske (KSCM), kao i Vladimira Kapala. i Juraj Vaclavika, sva trojica optuženi su na osam meseci zatvora po članu 405. Krivičnog zakona Češke Republike, zbog osporavanja verzije kojom se pripisuje masakr u Katinu (ubistvo hiljada poljskih ratnih zarobljenika na teritoriji SSSR-a, okupiranoj od strane Vermahta u leto 1941.) sovjetskim vođama.
Dve godine ranije, 2. jula 2020., troje ljudi učestvovalo je u javnoj diskusiji – koju je, na zahtev slušalaca, organizovao vvv.svobodne.radio.cz – o masakru u Katinu, koji je postao jedan od glavneih tema antisovjetskog i antikomunističkog krstaškog rata političkih i društvenih snaga koje su došle na vlast 1989, čija verzija činjenica se pripisuje Sovjetima predumišljaj i izvršenje zločina. Ovu verziju, zasnovanu na analizi dokumenata i dokaza dostupnih do 2020. godine, osporavaju istraživači i akademici iz različitih zemalja, koja su pripisana nacističkim okupatorima!
Na forumu od 2. jula 2020. J. M. Skala je naglasio da je cilj bio da se podstakne diskusija bez davanja dogmatskih izjava. Ni on ni ostali govornici nisu poricali ili dovodili u pitanje masakr poljskih zatvorenika, niti su ga podržavali ili opravdavali na bilo koji način. Tek su ušli u raspravu, koja traje više od tri četvrt veka, o pripisivanju odgovornosti. Njihova greška je što su se usprotivili ovoj verziji koji danas važi za neprikosnoveni kanon, argumentujući je pozivanjem na izvore i dokumente, uključujući i one koji su izašli iz arhiva u periodu nakon raspada SSSR-a. Emisija je dobila mnoge pozitivne kritike i nije izazvala kontroverzu.
Dana 18. marta 2022. – skoro dve godine kasnije – trojicu učesnika foruma pozvala je Nacionalna komanda za borbu protiv organizovanog kriminala policije Češke Republike da daju objašnjenja. Ovo je bila početna faza krivičnog postupka, koji je 31. oktobra rezultirao kaznom od 8 meseci, na koju su se žalili.
SUĐENJE ĆE SE ODRŽATI 01.02.2023.
Udruženje PRAK (protiv represije i kriminalizacije) ističe određene „slučajnosti“ koje otkrivaju instrumentalnu političku upotrebu člana 405. češkog krivičnog zakona. Jozef Skala je mesec dana pre početka krivičnog postupka najavio svoju nameru da se kandiduje na predsedničkim izborima. Ova optužnica ga je sprečila da prikupi 50.000 potpisa potrebnih za podnošenje kandidature. Pored toga, među najaktivnijim je aktivistima mirovnog i anti-NATO pokreta, koji je učestvovao u masovnim jesenjim demonstracijama u Pragu i drugim centrima zemlje. Krivični zakon je korišćen za gađanje njega i opozicionog političkog pokreta čiji je aktivan član, kako bi se sprečila njegova politička agilnost
U 2000. godini, ubrzo nakon zvaničnog ulaska Mađarske, Poljske i Češke u NATO (12. mart 1999.), donet je zakon o uvođenju člana 261a, koji grupiše nacističke i komunističke zločine, u Krivični zakon iz 1961. godine: Ko javno negira, sumnja, odobrava ili pokušava da opravda nacistički, komunistički ili drugi genocid, nacistički, komunistički ili drugi zločin protiv čovječnosti, ratni zločin ili zločin protiv mira, kazniće se zatvorom od šest mjeseci do tri godine
Tada će to postati član 405 novog Krivičnog zakona koji je stupio na snagu 1. januara 2010. Ova formulacija – kao i druge u krivičnim zakonima bivših socijalističkih zemalja kao što su Litvanija, Poljska, Slovačka, Mađarska2 – ostavlja prostor za široka polja slobodne procene i samovolja sudskoj vlasti koja se pretvara u vrhovni naučni autoritet, čuvara neosporne istine, čije dovođenje u pitanje vodi ka zatvoru. U zemljama „slobodne“ EU, srednjovekovni sud inkvizicije se vraća.
Kriminalizacija istorijskog iskustva komunizma mogla je da zaživi u novom političko-pravnom pristupu pojedinih zapadnih zemalja devedesetih godina – Francuske (1990), Austrije (1992), Nemačke (1994), Belgije (1995), Luksemburga ( 1997) – koji je razmatrao suprotstavljanje poricanju holokausta kroz krivični zakon, u sudnicama, a ne na univerzitetima I u javnoj debati. Put koji je veliki deo zajednice istraživača i istoričara kritikovao zbog njegovih predvidljivih perverznih efekata. Stefano Levi Dela Torre je, na primer, napisao da je „aberantno kažnjavati zločine mišljenja po zakonu, i zato što indirektno predlaže da postoji zvanična istina sankcionisana zakonom. Lažno po zakonu pretpostavlja istinu po zakonu, ideju poznatu inkviziciji i totalitarizmu, a neprijateljsku demokratiji i naučnim istraživanjima. Uništavanje zlonamerne laži zakonom otvara i kršenje u oblasti ustavnih prava čije granice ne znamo gde se nalaze. Aberantna i nedobronamerna mišljenja i teorije moraju se boriti u oblasti kulturnih bitaka, na aktivan način”3
U trideset godina od 1989. godine, zahvaljujući neprekidnom i sve oštrijem medijskom udaru antikomunističkih i antiruskih nacionalista iz bivših socijalističkih zemalja Centralne i Istočne Evrope i ekstremističkih ideologa iz NATO-a, novi istorijski narativ je zavladao EU, koja preokreće onu koja je – uprkos svoj oštrini hladnoratovske konfrontacije – prepoznala veliku istorijsku vrednost antinacističke savezničke koalicije i fundamentalni i neophodan doprinos Sovjetskog Saveza pobedi nad nacifašizmom. Pečat ovog novog narativa bila je rezolucija Evropskog parlamenta od 19. septembra 2019. „Važnost evropskog pamćenja za budućnost Evrope“. koji oduzima svu vrednost međunarodnom antinacističko-fašističkom savezu da se ujedini u neopozivoj osudi nacističke Nemačke i SSSR-a, označenih kao zajednički odgovornih (sa izraženijim naglaskom na Rusima) za izbijanje Drugog svetskog rata i svu tugu koja je usledila, i označavanje liberalnih demokratija kao svetionika i sudbine naroda Evrope. Na osnovu toga, nova inkvizicija 21. veka stoga može delovati, zatvarajući svakoga ko bude imao čak i sumnju zasnovanu na pisanoj istoriji i sankcionisanu od strane političkih snaga na vlasti
Kriminalizacija i kažnjavanje Josefa Skale i drugih govornika na debati u Katinu 2. jula 2020. prevazilazi istu široku mrežu i široku diskreciju (sa lakim skliznućem u proizvoljnosti) koju češki krivični zakon daje policijskim vlastima i sudiji, kako je osudila grupa demokratskih pravnika i pravnika u posrednom dokumentu, koji je utvrdio da u programu od 2. jula 2020. nije bilo ni najmanjeg emotivnog ekscesa ili izjava koje bi danas mogle nekoga da uvrede ili ponize, ili ugroze njihova prava ili vrednosti i standarda demokratskog društva. Radio debata o kriminalu, koja je održana pre 80 godina, predstavljala je javno dostupne rezultate ozbiljnih naučnika; nijedan od iznetih argumenata nije bio lišen dokumentovanog izvora. Dakle, program je bio u potpunosti u skladu sa onim što sadašnji češki ustav i Povelja o osnovnim pravima i slobodama garantuju za slobodu izražavanja
Optužnica i osuda trojice izvestilaca predstavljaju alarmantan presedan, dalji korak ka EU koja je sve manje tolerantna na neslaganje i sve više u suprotnosti sa principima slobode koje sve vreme proglašava tako jakim.
Solidarnost sa optuženima u Pragu i posvećenost njihovom potpunom oslobađanju sada poprima vrednost šire bitke u EU u odbrani slobode izražavanja i političke održivosti, protiv represije.
AžAzurirani rezime može se pročitati u GROVER FURR, The Katin Massacre: A Re-ekamination in the Light of Recent Evidence, u „Kulturna logika: Marksistička teorija i praksa“, tom 24 (2020), str. 37-49, na https://ojs.librari.ubc.ca/indek.php/clogic/article/viev/193976.
2. Cf. ČAJANI, L. (2012). Krivični zakoni o istoriji: slučaj Evropske unije, „Historiin“, 11, 19-48. https://doi.org/10.12681/historein.138.
Vidi 6 ragioni per non punire il negazionismo [6 razloga da se ne kažnjava poricanje holokausta], http://vvv.hakeillah.com/5_10_01.htm. Vidi, između ostalog, i Contro il negazionismo, per la liberta della ricerca storica [Protiv poricanja holokausta, za slobodu istorijskog istraživanja], koji su 2007. potpisale stotine naučnika i istraživača, objavljeno u „Storicamente“, 3. (2006), https://storicamente.org/02negazionismo .
PoPogledajte na ovu temu, između ostalog, članke Žoaa Arsenija Nunesa i Enrika Marije Masučija u „MarkVentuno” br. 2-3/2021, str. 241-262.
Telegram kanala Unisciti al nostro
